Ringispil u mojoj glavi

Озбиљне претње захтевају брзу казну

08/01/2009

Када грађанин Србије упути претњу амбасадорки Аустралије, онда дипломатија убрзава судски поступак и виновник бива кажњен у најкраћем року. Али, када претње „не прелазе” државну границу и остају на домећем терену, онда „надлежни врше процене”. При том се чини да није од значаја ко прети и коме јер „сви су пред законом једнаки”. Да је Синиша Вучинић претио неком амбасадору или страном новинару, вероватно би био ухапшен и притворен, али пошто је претио нашем новинару и нашем народном посланику онда се „ствар процењује”. Прво се прикупљају информације и процењује се да ли је претња озбиљна. Тужилаштво налаже полицији да саслуша Вучинића поводом његове изјаве да ће Милош Васић, новинар „Времена” и Жарко Кораћ, председник Социјалдемократске уније, „ускоро да праве друштво њиховом миљенику Зорану Ђинђићу”. У редакцију „Времена” стигао је чак и телеграм са „изразима најискренијег саучешћа поводом смрти господина Милоша Васића”. Реч је о врло озбиљној претњи смрћу, па се поставља питање шта се у конкретном случају процењује? Да ли надлежни можда мисле како је све то само једна врло неслана шала? Да ли чекају још једну експлозију под новинарским прозором да би проценили озбиљност претње? Или су Вучинићеву изјаву сврстали у „одомаћен политички говор”? Да ли су тиме деградирали посао новинара и функцију посланика? Биљана Ковачевић-Вучо, председник Комитета за људска права, каже: – Нису довољно заштићени сви они који јавно износе свој критички став. Вучинић не прети први пут, а његове претње увек се схвате као неозбиљне. Кораћ је потписник Декларације о Сребреници, која директно смета оним људима који штите Синишу Вучинића, а о њему сви говоре као о неозбиљном играчу. Међутим, он је озбиљан играч, па није могао свако да седи крај Милошевића у ноћи хапшења. Експонент је оних којима одговара да Вучинић изиграва некакву луду и да не буде озбиљно схваћен, али он озбиљно прети и требало је да истог тренутка буде под третманом надлежних државних органа. Биљана Ковачевић-Вучо напомиње да овлашћења државних органа у оваквим случајевима нису мала и да не значи да нема опасности ако претње нису реализоване. Да ли је у пракси често да оптужени за угрожавање сигурности буду у полицијском или судском притвору, питали смо Миодрага Мајића, председника Првог општинског суда у Београду. – Није ни правило ни изузетак да у Србији буде притворен онај ко изриче озбиљне претње. У последње време, ипак, чешће се из притвора него са слободе доводе на оптуженичку клупу људи којима се суди за угрожавање сигурности и претње – каже Мајић – много је важније да суђење почне у што краћем року после изречене претње и да се учинилац брзо казни него да се одмах на почетку одреди притвор а да се епилог отегне унедоглед. Брзина поступка је важна, јер људи морају већ једном да схвате да не могу да говоре шта год хоће и да ће бити кажњени ако прете и угрожавају нечију сигурност – наглашава председник Првог општинског суда. Не значи да претња није озбиљна ако окривљени није у притвору, напомиње он, као што ни одређивање притвора није показатељ да је претња озбиљна. Она може да буде схваћена и само као нечији политички манифест којим се сакупљају политички поени.