Ringispil u mojoj glavi

Da...bas to

07/23/2009

evo malo necega

Otkad znam za sebe,ljudi mi govore da sa glupa.da sam nezrela…Zbog toga sam stekla utisak o sebi da sam promasena osoba.Da ne vredim ni malo.Ali to je bilo pre nego sto sam upoznala sebe.Pre nego sto sam shvatila mnoge stvari.Pre nego sto sam otvorila oci.Prre nego sto sam spoznala boju zivota.

Verovala sam da je tesko promeniti ljude.I da je jos teze da promenimo same sebe.

GLUPOST!!!Promena uopste nije teska,ako mi sami ne zelimo da dodje do promene.Ljudi se boje promena.I ja sam bila plasljiva osoba.Nosila sam sa sobom toliko predrasuda.Uvek iznova pokusavala da se utopim  masu.Podvrgnula se kolotecini…Da to sam bila ja…Veoma plasljiva.Nisam smela da se suocim sa problemom.Mislila sam kako covekovi strahovi ne mogu da nestanu,da je njih nemoguce istrgnuti.Ali nisam bila svesna koliko sam gresila.Uvek sam smtrala kako je moj zivot los..kako mi se desavaju ne znma kakve stvari.

I onda kada sam videla I slusala price drugih ljudi.Kada sam videla sta je prava tuga I bol…Onda je nestala sva ta tisina u meni.Shavtaila sam kakav zivot imam I koliko mi je vredan.Koliko je samo malo potrebno da bi smo bili srecni.Sve se desava sa razogom.

I svaki dan sam srecna.Smejem se,I tako pobedim tugu.Razdvojila sam bitno od nebitnog.I ne secam se kad sam se poslednji put iznervirala.Ne moze vise nista da me iznervira.Mislim ne bas nistaaaa,ali vecina stvari ne moze.Jer,shvatila sam koliko vredim,I sitnicavi I ludi sa predrasudama,ljudi iz mase mi ne mogu nista.Sve su to kukavice.Sve su to osobe koje pored sminke nose I komplekse.Ne dam se.Posmatram I slusam svaki dan neke prosecne ljude koji toliko daju vaznosti svim problemima,toliko se brinu,toliko su nervozni,svaka sitnica moze da ih izbaci iz takta.Cemu tolika frka I panika?Posmatram neke ljude kakao su nervozni zbog istih stvari zbog kojih sam ja bila do skoro.I u njima vidim mene  u proslosti.Odbacila sam sve lose,udahnula punim plucima,I krenula.Ne znam ni jag de.Bojala sam se I tad,prizanjem,ali pomalo…Nije mi bilo bitno.Nista vise.Sada sam potpuno druga osoba.Uzivam u svakoj sekundi,I ne bojim se vise nicega.Ni smrti.Ni teske bolesti.Ni nikakve tragedije.Svejedno mi je.Bitno je da zivim u ovom trenutku,jer svaki sledeci ko zna sta ce se desiti.